Mindfulness i emocije

Razmisljajući kako ovim tekstom što slikovitije da prenesem na papir ono što mi je u glavi i kako da vam što više približim svoje iskustvo sa mindfulness-om i emocijama, primetila sam nešto vrlo jednostavno što mi može pomoći.

Počnimo tako što ćete se osvrnuti oko sebe, sada, gde god da ste. Primećujete svuda oko sebe boje, zar ne? Razne boje i nijanse. Sada, kada malo bolje pogledate, možda primećujete i neke na koje do sad niste obraćali pažnju. Da! Mene je, na primer, dok sam lutala pogledom po sobi u potrazi za inspiracijom začudilo kako do sada nisam primetila kojih su sve boja knjige na mojoj polici i kako to da imam četiri plave knjige, ali sve potpuno različite nijanse. Zatim mi je kliknulo, inspiracija pronađena!

Kao što vam je do sada verovatno jasno, uočila sam povezanost između emocija i boja. O emocijama možemo razmišljati kao o bojama u nama. Isto kao što ima tri osnovne boje, tako je osnovnih emocija šest. I svaka emocija, takođe, ima svoje ‘nijanse’. Složićete se da ako u nama ne izaziva ili zadovoljstvo ili bol, imamo tendenciju da se ni ne obaziremo na ono što osećamo. Nemamo kontolu nad svojim osećanjima, već ona nad nama. Sigurno znate o čemu pričam. E, tu dolazi mindfulness, odnosno, kako ga mi prevodimo – ‘svesna pažnja’.

Sa ovim pojmom sam se upoznala pre dve- tri godine i nije mi dugo trebalo da odlučim da želim da saznam nešto više o tome.

Nakon prvih par meseci od početka primene mindfulness-a u svakodnevnom životu, shvatila sam koliko se način mog nošenja sa emocijama (pogotovo negativnim) promenio. Do tada sam ubeđivala sebe i verovala u to da se ne treba ljutiti, biti besan ili osecati bilo kakvu negativnu emociju. Sve negativno što bih osetila, potisnula bih duboko u sebe, jer sam mislila da ću zbog svojih negativnih osećanja biti loša osoba. Zbog toga je jedna od najvažnijih lekcija koje sam naučila to da su emocije tu u trenutku, da one ne definišu našu ličnost, i kada im damo prostora i ne osuđujemo sebe što ih osećamo, prođu. Osvestila sam negativna uverenja koja su živela u meni od detinjstva, i dopustila sebi, po prvi put u životu, da kažem: ‘Okej je što se tako osećam!’ Okej je što sam ljuta, tužna, razočarana… Okej je osećati se loše u trenutku. I stvarno jeste. Kada sam ovo naučila, napredovala sam. Napredovala sam u odnosu sa sobom i sa drugima. Prema sebi sam postala blaža i ne toliko samo-kritična, a u odnosima sa drugima sam naučila da ne budem impulsivna i da uvek prvo zastanem, duboko udahnem, prepoznam kako se osećam, pa tek onda odreagujem.

Verujem da mi je baš ova taktika sačuvala mnoga prijateljstva i pomogla mi da imam zdravije odnose sa ljudima koje volim. Zato, zažmurite, duboko udahnite, prepoznajte boje u sebi i kakvo god da je stanje, recite: ‘U redu je!’ 🙂

Danka Gomilanović

Kako majndfulnes utiče na stres?

Verovatno ste čuli da je majndfulnes efektivna metoda koja mnogim ljudima pomaže da žive ispunjeniji život, da su produktivniji, manje se nerviraju, drugačije se odnose prema životnim situacijama koje većini ljudi teško padaju… Ali, kako sve to zapravo funkcioniše ?

Prvi put pišem za ovaj blog i kako imam istoriju pisanje tekstova za razne, generičke blogove (a tako sam krenula i ovaj da pišem), iskoristiću priliku da ovom tekstu pristupim na drugačiji način – da vam približim kako meni majndfulnes pomaže da se nosim sa stresnim situacijama.

Naime, 2017. godine sam prvi put prisustvovala Vesninoj radionici pod nazivom “Mindfulness i upravlljanje emocijama”. To je ujedno i bio moj prvi susret sa majndfulnesom. Pre radionice sam malo izguglala šta je to majndfulnes, šta se tu radi, videla sam da su neke meditacije u pitanju… Sve u svemu, zvučalo je zanimljivo, ali i dalje nisam imala ideju šta me čeka na radionici. Ali sam znala da mi treba da naučim da kontrolišem svoje emocije, jer su mi lični problemi već previše uticali na sve ostale aspekte života i bila sam… Disfunkcionalna. 

Same utiske sa radionice, teško mogu da vam prenesem u potpunosti, jer su bili jako lični. Ali, sa radionice sam izašla sa mnogo novih saznanja i par vežbi koje će mi pomoći da naučim kako da pristupim emocijama, sebi, stresnim situacijama na skroz novi način.

Dolazimo do dela gde vam govorim kako majndfulnes zapravo pomaže da se nosite sa stresom. Evo par stvari koje sam saznala na radionici, a od tada vežbala i primenjivala u svakodnevnom životu.

1. Okej je biti blag prema sebi (samo-saosećajnost)

Prolazila sam kroz težak lični period i svakodnevne obaveze više nisam mogla da žongliram. Tu bi naravno krenuo začarani krug → ne mogu da postignem sve obaveze, jer se osećam loše. Osećam se loše, jer konstatno krivim sebe kako nisam postigla sve obaveze koje sam htela u toku dana (iako zaista nije bilo neophodno baš sve to odraditi). Onda se osećam loše, jer se osećam loše jer krivim sebe i što ne postižem sve obaveze zato što se osećam loše… Prepoznajete taj začarani krug?

Prvi put, posle duže vremena sam rekla sebi da je okej što sam loše, da je okej nekada otkačiti tri od deset stavki na mojoj “to-do” listi. Verovatno sada očekujete rečenicu: i onda dan po dan, došla sam do svih čekiranih deset stavki, jer sam toliko volela sebe i onda sam bila jako jako produktivna. Ne. Ali sam i dalje okej sa time da jedan dan uradim tri stavke, a sledeći dan kada sam bolje (jer sam dozvolila sebi da se odmorim) da uradim trinaest. I to je okej. 

2. Emocije treba prihvatiti  

Kao što sam krivila sebe zato što sam loše, krivila sam sebe i zato što sam tužna. Pa, kako biti tužan u svetu gde su svi pozitivni, nesmejani… A i uvek ima nekog kome je gore, pa kako onda ti smeš biti tužan? Nervozan? Nezadovoljan? Ljubomoran? Zavidan?

Naučila sam na prihvatim sve svoje emocije. Umesto da bežim od njh, stavljam ih pod tepih, naučila sam da ih prihvatim, da ne osuđujem sebe što su tu i da procenim zašto su tu? Šta mi to moje emocije govore? Koje situacije mi izazivaju određene emocije i da li mogu nešto iz toga da naučim? → o čemu ćemo uskoro više pričati i na Majndful ponedeljcima, ali i sredama.

3. Meditacija nije samo sedenje u turskom sedu i govorenje “ommmm….”

     → (mislim, može da bude i to, ako vam odgovara)

Tada sam se prvi put i susrela sa meditacijama. Tada sam prvi put saznala da je okej da ti beži pažnja u toku meditacije. Da je zapravo poenta u tome da je vratimo na naš dah. A može i zvuk. Može i mali prst na levoj nozi. Samo da vratiš pažnju na sadašnji trenutak. 

Tada sam saznala i da je meditacija najbolja vežba za sve što sam navela gore. Da naučim da prihvatam sebe, svoje emocije, neuspehe… Kako radimo to kroz meditacije? Kada nam odluta pažnja na to šta treba da kuvamo za nedeljni ručak, ne krivimo sebe, već samo vratimo pažnju na naš dah. Ako nam se jave emocije, poput tuge, nervoze, nestrpljivosti… Samo ih sagledamo, prihvatimo i vratimo pažnju na naš dah. Naučimo da prepoznajemo senzaciije u našem telu, postajemo svesni sebe. Zato se majndfulnes i prevodi kao “svesna pažnja” na srpski. 

Sećam se da sam na kraju radionice rekla Vesni:”Jao mislim da mi je ovo sve jako korisno, ali nisam sigurna da li ću imati živaca i strpljenja da se bavim time, nisam ja taj tip”. 

I dalje mi odzvanja u glavi rečenica koju sam dobila kao odgovor:”To je okej. Imaš neku osnovu. Kada budeš osetila da ti je sve ovo neophodno, počećeš spontano da primenjuješ u svakodnevnom životu, videćeš”.

I zaista, tako i bi. 🙂 

Ako još uvek niste, pridužite se besplatnom master klasu svesne pažnje klikom na link: https://app.shiftmindful.com/hr/besplatan-masterclass-svesne-paznje/ i pratite nas na društvenim mrežama, jer smo spremili mnogo interesantnih sadržaja za vas u narednom periodu. 

Milica Atlagić