Saosećajni zamor i sindrom sagorevanja – u čemu je uopšte razlika?

Kao neko ko se suočio sa saosećajnim zamorom, upoznata sam sa tim na koji način on može da prevlada vašim životom i koje sve posledice može da ima na vaše odnose, posao i mentalno i emotivno blagostanje. Sa druge strane, s obzirom da nisam mnogo čitala i čula o saosećajnom zamoru sve dok nisam počela da istražujem sopstvene simptome, sretala sam se sa objašnjenjima sindroma sagorevanja, te mi je već u startu bila nejasna razlika među njima.

Stoga bih volela da razjasnim ovu važnu temu svima onima koji su bili u sličnoj nedoumici kao i ja.

U različitim izvorima postoje razne definicije, termini i pominju se i pojmovi kao što su empatijsko sagorevanje i sekundarni stresni sindrom, između svih ovih pojmova postoje razlike, doduše između empatijskog sagorevanja i saosećajnog zamora sličnosti se uglavnom preklapaju u većini literature, ali konkretno u ovom tekstu volela bih da se fokusiram na sindrom sagorevanja i saosećajnog zamora.

Šta je sindrom sagorevanja?

Sindrom sagorevanja je termin koji se koristi od ranih 1980-ih godina i opisuje fizičku i emocionalnu iscrpljenost koju radnici mogu iskusiti kada imaju slabo zadovoljstvo poslom i osećaju se nemoćno i premoreno na poslu. Međutim, sagorevanje ne mora nužno značiti da je naš pogled na svet oštećen ili da smo izgubili sposobnost da saosećamo sa drugima. Sagorevanje je „iscrpljenost“ i može uticati na bilo koju profesiju. Uticaji sagorevanja pojavljuju se postepeno tokom vremena.Stvari koje su vam ranije davale strast, nagon i entuzijazam sada su vam postale zamarajuće i obuzeti ste negativnim mislima.

Ovo su neke od nezdravih strategija, ponašanja i nošenja sa velikom količinom posla koje mogu biti uzrok sagorevanja:

Radite duže, preuzimate dodatne poslove i odgovornosti, radite dodatne sate i van svog radnog vremena
Ne delegirate svoje obaveze i ne pričate o svojim poteškoćama sa drugima

Ne pravite pauze, ne znate da kažete ne i preuzimate previše obaveza, zaduženja

Perfekcionista ste i imate visoka očekivanja od sebe

Izbacili ste svoje hobije, razonodu i zabavu iz života

Koji su okidači za sagorevanje?

Vaše karakterne osobine

Organizacija posla i atmosfera na poslu

Zahtevi vašeg radnog mesta

Koji su znaci saogorevanja?

  • Hronični umor
  • Ljutnja, frustracija
  • Cinizam, negativnost
  • Negativne reakcije prema drugima
  • Povlačenje, izolacija

Šta je saosećajni zamor?

Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje je posledica  kontinuirane izloženosti tuđoj patnji. Iako jeste tipična za osobe u pomagačkim profesijama, podložni su joj i viskosenzitivni, kao i mnogi koji su u čestom kontaktu sa drugima doživljeni kao “večiti pomagači”.

Kada empatišemo sa drugima, mi u stvari na neki način preuzimamo jedan deo njihove patnje, pogotovo ako to radimo na svakodnevnom nivou jer nam je to deo profesije ili brinemo o nekome ko je hronično bolestan, star itd. Ukoliko se ne bavimo sopstvenim potrebama, odnosno ne naučimo kako da brinemo o sebi dok brinemo o drugima, ne postavimo granice i na vreme ne prepoznamo znakove saosećajnog zamora, to stanje nas može dovesti do ozbiljnih negativnih psiholoških posledica po naše mentalno zdravlje i život.

Koji su okidači za saosećajni zamor?

  • Karakterne osobine
  • Prethodna izloženost traumama (svojim ili tuđim)
  • Vaša empatičnost, visokasenzitivnost, emocionalna energija
  • Preduga izloženost tuđim traumama bez adektvatne brige o sebi
  • Organizacija posla, atomsfera na poslu, zahtevi radnog mesta

Ovo su neki od znakova saosećajnog zamora:

  • Tuga
  • Izbegavanje rada sa određenim klijentima, na neki način kao da “strepite” od rada sa njima
  • Smanjenja sposobnost empatisanja sa problemima drugih, postaje vam svejedno, nemate strpljenja za druge…
  • Promena u sistemu vrednosti, razmišljanja, posmatranja stvari, očekivanja
  • Smanjenja intimnost u bliskim odnosima, otuđenost
  • Telesne tegobe, noćne more
  • Uznemirenost, lako planete…

U čemu se ogleda razlika?

Kao što ste uočili razlika između sagorevanja i saosećajnog zamora se najpre ogleda u tome da kod saosećajnog zamora gubimo sposobnost empatisanja sa drugima, menjaju nam se sistemi vrednosti i na neki način možda više znamo da se otuđimo u odnosu na druge. Sa druge strane, sagorevanje može duže da prati mentalna i fizička iscrpljenost i nažalost potrebno je duže vremena da se oporavimo za razliku od saosećajnog zamora.

Važno je uočiti ove znakove na vreme i potražiti adekvatnu pomoć ili podršku, naravno ukoliko je neko radno mesto zaista ugrožavajuće po nas i naše mentalno zdravlje, nekada je potrebno i razmisliti o tome šta je u našoj moći što možemo da promeni po pitanju našeg posla. Ako niste u mogućnosti da menjate posao, onda je bitno pronaći izvore i unutrašnje resurse koji vam mogu olakšati vaš posao, kako ne biste kasnije trpeli mnogo ozbiljnije posledice.

Više o načinima kako možete pomoći sebi ukoliko se suočavate sa saosećajnim zamorom možete pročitati u tekstu Od empatije do saosećajnog zamora , a ukoliko se nosite sa stresom na radnom mestu, u ovom tekstu delimo par preporuka Kako do bolje kontrole stresa na radnom mestu uz Mindfulness. Takođe, možete poručiti snimak webinara: “Druga strana empatije – kako sprečiti emocionalnu iscrpljenost i saosećajni zamoror?” slanjem mejla na: vesna@mindfulnesscorner.com

Photo by nikko macaspac on Unsplash

>
92 Shares
Copy link