Sram i krivica – ono što svi osećamo, ali o tome ne govorimo

Sram je univerzalna emocija, ona koju svi osećamo ali o njoj ne govorimo. A vreme je da se to promeni. Ono što mene posebno pogađa i zašto sam odlučila da pišem više o ovoj temi, jer se danas veoma potencira priča socio-emocionalne inteligencije, razvoja empatije, saosećanja… Govorimo o osećanjima poput ljutnje, straha, tuge ali ne tako često o sramu i krivici. Ne razgovaramo mnogo o onome što nas tišti, što želimo da sakrijemo i čega nas je sram.

Mislim da je zaista sjajno što se teme poput socio-emocionalne inteligencije stavljaju sve više u centar pažnje, ali volela bih da razgovaramo, pišemo više i o stvarima koje nam nisu prijatne, koje nas bole i kojih se sramimo i koje su nam možda kao ljudima zastrašujuće. To je takođe naša realnost koliko god mi ne želeli da je vidimo. Veštine razgovora o ovim temama se uče i vreme je da kolektivno preuzmemo odgovornost za otvaranje razgovora na tabu teme samim tim i na tabu emocije.

U tišini srama

Ono što često čini sram da nastavlja da živi u nama i što ovu emociju čini još jačom u našim životima jeste tišina…odnosno naša nespremnost da o sramu govorimo. Činjenica je da postoje teme koje su tabu i o kojima ne volimo da govorimo. To nažalost neće učiniti da te stvari nestanu, te samim tim će naša emocija srama vremenom biti sve veća i veća i čineće nas da se osećamo usamljeno i izolovano u odnosu na druge. Upravo samo-saosećanje kao pravac i praksa može mnogo da nam pomogne u ovom procesu, najpre jer je jedna od komponenti samo-saosećanja upravo ljudskost. A ljudskost podrazumeva da progovorimo o onim iskustvima koje svi kao ljudi delimo. A sram kao emocija nikome od nas nije nepoznanica.

Najpre bih volela da razjasnim razliku između srama i krivice. Krivica je “ja sam nešto loše uradila”, sram je “ja sam loša osoba”. Sram takođe može imati pozitivnu funkciju tako što će nam u nekim životnim situacijama pomoći da se potrudimo da postanemo bolji ljudi ili da ispravimo nešto što smo možda učinili nažao drugom, ali nekada nažalost sram traje i traje zajedno sa uverenjem da smo loši, bezvredni…Iza srama se česti nalaze i mnoge druge teške emocije kao što su ljutnja, tuga, strah…a naša negativna uverenja su takođe mentalna komponenta emocije srama. Uverenja poput: “Ja sam promašaj” “Ja sam defektna” “Ja sam nesposobna”…

Nažalost sa sramom se pogotovo možemo susresti ukoliko smo se u životu suočili sa traumom, dolazimo iz porodice u kojoj smo trpeli različite vrste zlostavljanja, zapuštenosti, nesigurni smo po pitanju naše seksualne orijentacije, identiteta…Ali kao što sam pomenula svi mi se suočavamo sa sramom i doživljajem sebe u nekom momentu kao loših, bezvrednih, nedovoljno dobrih.

Sram i samo-saosećanje

Samo-saosećanje nam može mnogo pomoći kada se suočavamo sa osećanjem srama. Najpre oslanjanjem na 3 komponente ove prakse koja podrazumeva Mindfulness osvešćivanje, prihvatanje i ne identifikovanje sa ovom emocijom. Svesnost da je ona tu ali nas ne definiše kao ljude. Zatim davanjem sebi podrške, osnaživanja kroz nežnost, brigu, razumevanje umesto osude da smo mi zli, loši ili kakvi god da sebe predstavljamo kada se suočimo sa sramom.

I na kraju najvažnija komponenta – ljudskost. SVI se suočavamo sa ovom emocijom ukoliko bismo progovorili o sramu, naravno u sigurnom, poverljivom okruženju uz one osobe koje nam ulivaju poverenje i koje su nam bliske (nekada je to i psihoterapeut) osetićemo da u tome nismo sami. Iz ličnog iskustva znam koliko je oslobađajuće progovoriti o nečemu što smo dugo možda nosili kao sopstveni “krst”, a verujem da su mnogi imali slično iskustvo.

Upravo na ovu temu ćemo govoriti više na našem webinaru 8. februara. Pored razgovora o 3 paradoksa srama, negativnim uverenjima i izvorima ove emocije, radićemo zajedno i vežbu koja nam može pomoći u osvešćivanju i prihvatanju ove emocije.

Nije lako pričati o sramu, ali potrebno je da neko počne prvi, te verujem da svako od nas u svom okruženju, bliskim odnosima može već načiniti prvi korak. Znam da se iza tog srama verovatno krije strah od osude, ali isto tako verujem u ljudsku empatiju i da nekada može da nas iznenadi spremnosti ljudi da zaista budu tu uz nas, podrže nas i razumeju nas.

Photo by Kristina Flour on Unsplash

Procitajte i tekst: Ljubav je odluka

>
Copy link
Powered by Social Snap