Samokritičnost – šta mi pomaže u odnosu sa unutrašnjim kritičarem

Tema samokritičnosti je nešto sa čim sam se lično borila gotovo celog svog života. Moji kriterijumi u odnosima sa drugima nikada nisu bili tako strogi, osuđivački i visoki kao što su bili prema meni samoj. Često ovoga nisam ni bila svesna. Nikada ništa nije bilo dovoljno dobro i uvek sam mogla (čitaj: morala) da postižem više.

Sećam se da sam u 23-oj godini završavala studije, radila u jednoj organizaciji i volontirala u još dve u radu sa osetljivim grupama. Imala emotivnu vezu i bogat socijalni život. Za mene je to bilo normalno i uvek je moglo i trebalo da bude bolje. Pritisak nije dolazio spolja iz moje porodice i okoline, dolazio je isključivo iznutra iz nekih usađenih shvatanja kako uvek treba da doprinosim i radim više.

U 24-oj godini, odlazak u Sloveniju, gde sam radila u okviru omladinskog centra, je u stvari bila sjajna prilika da uvidim koliko sam u stvari godinama samosabotirala sebe. To sve iz prostog razloga jer sam u tom periodu bila vremenski više sama sa sobom, te nije bilo prostora da pobegnem od suočavanja sa nekim stvarima unutar mene same.

Par godina kasnije, susret sa Mindfulness-om i programom Mindful self-compassion (svesno samo-saosećanje) mi je pomogao da korak po korak osvešćujem sve one trenutke kada bi moj unutrašnji kritičar preuzeo kontrolu nad mojim životom i kako se to odražavalo na moje mentalno zdravlje i odnose sa drugima.

Šta mi je pomaže na svakodnevnom nivou u mom odnosu sa unutrašnjim kritičarem?

Mindfulness

Ljudi često misle da je Mindfulness samo meditacija i to je to. Svakako da treniranjem svoje pažnje uz pomoć meditacije vi lakše primećujete kada odlutate i kada ste preplavljeni mislima i osećanjima i tako znate bolje da preusmerite svoju pažnju. Za mene lično iz Mindfulness prakse najznačajniji su 9 vrednosti odnosno Mindfulness stavova koje negujemo u našoj praksi. Jedan od tih stvavova su ne prosuđivanje i otpuštanje.

Često uhvatim sebe u vrtlogu negativnih misli o tome kako sam nešto uradila ili kako sam nešto trebala da uradim, čemu naravno odmah sleduju neprijatna osećanja. Mindfulnes mi je pomogao da mnogo lakše mogu da otpustim te misli i negativna razmišljanja…da uhvatim sebe u tom trenutku “prosuđivanja” i jednostavno vežbam taj trenutak: “hajde sada nemoj da sudiš da li je to dobro ili loše…prihvati da je tako kako je, prihvati i otpusti…”.

Upoznavanje mog unutrašnjeg kritičara

Nekada na tog unutrašnjeg kritičara posmatram kao na jednu osobu u meni koja ima različita lica. Zavisno od toga koja je vrsta kritike u pitanju, taj unutrašnji kritičar može biti jedan ciničan, hladan i sarkastičan intelektualac kome moje veštine i znanja nikada nisu dovoljno dobri, a nekada on može biti neurotična i previše brižna ženica koja pasivno-agresivno kritikuje sve moje odluke i ponašanja.

Sada već mogu da prepostavim trenutke i situacije kada će se koje lice unutrašnjeg kritičara pojaviti i nekada ulazim u dijalog sa njim. Odgovorima na ova pitanja često dobijem drugačiju perspektivu na sopstvenu samokritičnost i veće razumevanje pa čak i empatiju prema unutrašnjem kritičaru.

Ovo su neka od pitanja koje postavim sebi:

  • Koje su rečenice koje mi govori moj unutrašnji kritičar?
  • Zašto se ova kritika ponavlja ili zašto ovoliko dugo traje?
  • Za šta sam zahvalna svom unutrašnjem kritičaru?
  • I čemu on želi da me nauči?

Šta je potrebno kritikovanom delu mene?

Ovaj deo mi je nekako bio najteži za osvestiti. Kada bih mogla da naslikam kako se kritikovani deo mene oseća, to bi verovatno bila slika deteta sateranog u ćošak, sa rukama na ušima jer ne može više da sluša paljbu kritika koje ne prestaju. Upravo tako se oseća kritikovani deo mene, saterano u ćošak, bespomoćno, usamljeno, tužno i osramoćeno.

I onda sledi proces istraživanja, kako bih na neki način olakšala to iskustvo za sebe:

  • Šta je tom kritikovanom delu mene potrebno u tom trenutku?
  • Ko su osobe koje bi mi mogle pomoći u tim trenucima i na koji način?
  • Šta bi radije volela da čujem kada pogrešim umesto te kritike?
  • Koje su konkretne reči podrške i ohrabrenja koje bih rekla sebi?
  • Kako bih se odnosila prema prijatelju u ovoj situaciji?

Ovo su neki od predloga koji meni lično pomažu kada se suočavam sa unutrašnjom kritikom, a to je kod mene vrlo česta pojava.

Ako vam je u ovom procesu potrebna podrška, slobodno mi pišite kako bismo zajedno učili i pronašli načine da podržavamo sebe kroz ohrabrenje i empatiju umesto kroz kritiku i osudu.

Related Articles

>
49 Shares
Copy link