Životne promene i šta nas sprečava da ih pravimo?

Odogovor na ovo pitanje svako može da vam da.

Zato što se plašimo nepoznatog, neuspeha, neizvesnosti…ne želimo da napustimo našu sigurnu bazu, zonu komfora.

A nekada nam manjka volje, hrabrosti, ili pak samosvesti da uvidimo koliko nam je u stvari neka promena nužna.

Životne promene i zašto ih nisam pravila

Tip osobe sam koji je za velike životne promene uvek čekao zadnji momenat da ih napravi. Uvek sam nesvesno želela da drugi nešto odluče ili preseku za mene ili pak da se nekako stvari magično reše ili razreše. Naravno, jasno vam je da se to nikada nije desilo. Ljudima sa strane je možda delovalo da ja hrabro i neustrašivo donosim neke odluke npr jednogodišnji rad u Sloveniji ili pak život u komuni na Tajlandu, brak sa strancem u sred covid pandemije…ali iskreno, ništa od toga nije bilo tako.

Ja sam avanturista, stoga sam uvek volela da probam nešto novo i radim stvari drugačije od onog “uobičajenog” normalnog puta koji možda većina bira. Sa druge strane, da sam zaista imala hrabrosti da tako lako pravim životne promene neke odluke vezane za moj život bi još davnih dana bile donesene.

Verujem da razlog zašto ja, a čini mi se i mnogi drugi se nismo tako olako upuštali u životne promene, jeste to da mi u stvari nismo ni znali šta konkretno želimo da menjamo.

Dugi niz godina ja u stvari nisam ni znala šta ja to hoću i šta mi je potrebno. Duboko verujem da je to bio jedan od razloga zašto sam samu sebe i blokirala u donošenju nekih promena. Kada ne znate ko ste, šta ste, šta vama treba i kuda želite da idete – kako nešto uopšte i da menjate?

Htela sam ja promene, samo nisam znala tačno kakve.

Osećala sam se zaglavljeno u ulogama u kojima sam živela, ali nisam znala koje su to druge uloge za mene.

Htela sam ja da budem neko drugi, samo nisam baš imala pojma kakva bi to “drugačija verzija mene” trebala da bude.

Promene su me stigle same od sebe, te sam silom prilika bila prinuđena da pronađem odgovore na sva ova pitanja, jasno vam je taj proces je bio bolan…a mogao je možda biti lakši da sam samoinicijativno ranije krenula da tragam za nekim odgovorima.

Trebalo mi je neke 3-4 godine da konačno krenem sa svim tim životnim promenama, a sada kada te promene donosim i živim u ostatku teksta vam pišem šta mi je najviše pomoglo, a verujem da će i vama.

Sigurnost, izazvanost i preplavljenost

Kada sam krenula na put promene kroz program samosaosećanja, ono što mi se posebno dopalo bile su faze tolerisanja odnosno objašnjenje da kroz šta god da prolazimo u programu uvek imamo na umu ove tri faze i toga kako se mi osećamo u procesu. Mislim da ovo apsolutno može i da se primeni na promene kroz koje mi prolazimo u životu.

Ove zone ili faze tolerisanja su: osećaj sigurnosti, izazvanosti ili preplavljenosti. Put promene je u mom iskustvu bio ples sa ove tri faze.

Kada sam korak po korak odlučila npr da ću u svom poslu da pišem iskreno, ranjivo i ogoljeno, non stop sam sebe nalazila u ove tri faze (i dan danas!). Za nekoga možda deluje bezveze ovaj primer, ali pravo da vam kažem, ovako kako ja sada pišem, predajem i prezentujem sebe u javnosti pre 3 godine – ne bi bilo šanse za to. Zbog čega? Zato što sam ja neko ko udovoljava drugima, plašim se osude, volim da su svi zadovoljni i srećni i da ja mogu da držim stvari pod kontrolom. Ovako, skoro svaki dan mi se dešava da me neko potpuno pogrešno razume, da nekoga načepim, da ljudi daju sebi za pravo da mi dele savete i misle kako to što ja pišem na ovaj način znači da oni mogu da prelaze moje lične granice itd.

Ono što mi pomaže jeste to da kada osetim da mi je previše svega ovoga ja tražim načine kako da samoj sebi stvorim taj osećaj sigurnosti – ne menjam ja moju odluku da se sada vratim na to kakva sam nekada bila, već na to da sebe osnažim i dam sebi podršku da se u promeni osećam sigurno. Uzimam više vremena za sebe, tražim podršku, brinem više o svom unutrašnjem svetu, o svom telu – to mi pomaže da se osećam bezbedno. Razmislite šta je to nešto za vas što vam daje taj osećaj sigurnosti?


Kada npr vidim da sam se uljuljkala u nekoj letargiji, izazovem sebe – vidim koliko dalje mogu da idem u ovoj promeni pa npr napišem neki brutalno iskren tekst ili snimim video o mom ličnom iskustvu. Razmislite kako vi znate da stagnirate, da vam treba da malo “izazovete sebe” da gurate dalje, da imate hrabrosti da istrajete u svojoj nameri da nešto menjate…?

Kada mi je toga previše, kada osetim tu preplavljenost – emocija, misli, strahova, vratim se nazad u moju zonu sigurnosti… onda mi trebalo malo nežnosti, podrške i tog yin samosaosećanja da uvažim to da mi u određenim trenucima treba ta sigurnost i tako u krug.

Prati sebe

Ako si trenutno u nekoj životnoj fazi kada ti treba neka promena a baš ni sam/a ne znaš kakva – daj sebi vremena da upoznaš sebe i ono ko si. Na način koji tebi najviše prija. Imaj strpljenja sa sobom da nađeš odgovore na pitanja koje sebi postavljaš. Opet, nemoj da čekaš da ti drugi daju te odgovore, niti očekuj da će se oni pojaviti kroz svakodnevno sedenje i meditiranje (been there done that – može samo da pomogne da umiriš um, ali na kraju dana moraš ustati i nešto uraditi).

Ako si pak u nekoj velikoj promeni sada – čuvaj sebe, osećaj se sigurno u svojoj koži, ali ne previše – da se ne bi vratio/la na staro. Izazovi sebe i ako se nekada osetiš preplavljeno svim tim emocijama i mislima – kreni ispočetka sa osećajem sigurnosti i podrške koju daješ sebi.

Preuzmi moj e-book Ojačaj svoju rezilijentnost koji ti može pomoći da se lakše nosiš sa promenama.

Srećno!

Photo by Juli Kosolapova on Unsplash

>
Copy link
Powered by Social Snap