MekMindfulness – ili zašto nema razvoja bez suza i znoja?

Moj najveći strah u radu sa ljudima kada govorim o Mindfulness praksi jeste to da se na Mindfulness praksu ne gleda kao na “5 tehnika za srećan život”, “3 načina kako da što pre umirite sebe” ili na praksu prepunu “alata i tehnika” koje će vam čudesno za par nedelja promeniti život. Moj strah je da ljudi ne odustanu od Mindfulness-a prebrzo jer je potrebno vreme i to nekada može biti vreme u smislu godina i godina kada će vam biti kristalno jasno na koji način vam je Mindfulness “spasao život”.

Šta je MekMindfulness (McMindfulness)?

Termin McMindfulness je postao popularan kada je objavljena fotografija Ronald McDonald-a vlasnika McDonald’s-a kako sedi u lotus položaju i meditira. Postoji i popularna knjiga: “McMindfulness: How Mindfulness Became the New Capitalist Spirituality “(McMindfulness: Kako je Mindfulness postao nova kapitalistička spiritualnost).

Mindfulness je u zapadnim zemljama veoma popularan. Mindfulness se vežba u školama, bolnicama, vojsci, kompanijama gotovo svuda…svi bi da budu “mindful” i svi bi na brz i efikasan način da što pre žive i budu u tom sadašnjem trenutku. Fokus se stavlja na kontrolu stresa, misli i osećanja. Postavlja se pitanje koliko su etički načini na koji velike kompanije uče pojedinice ovoj praksi i kako se ova praksa promoviše u medijima, da li u cilju toga da su pojedinci zaista zadovoljniji u svom životu ili u cilju toga da budu produktivniji u svom poslu, da se manje žale i aktivno zalažu za neka važnja društvena pitanja, a mindfulness može biti dobar “alat” u tome da oni zadrže status kvo. Više o ovome možete pročitati u tekstu: https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2019/apr/16/how-capitalism-captured-the-mindfulness-industry

Šta jeste Mindfulness i zašto nije lak?

Mindfulness je način života. Mindfulness svesna, usmerena pažnja se trenira i uči. I to odmah da vam kažem nije lak put. To je put na kom vi učite da sedite sa svojom frustracijom. Put na kom se vi gledate oči u oči sa vašim neprijatnim osećanjima, crnim mislima i svim onim što vas nervira, iritira u vama i oko vas. Na tom putu vi vežbate da ne prosuđujete to što mislite ili osećate, prihvatate da su te neke stvari tu takve kakve su, ne težite da su one drugačije od onoga kakve su sada, otpuštate ono što vam ne služi, ali sa strpljenjem i poverenjem da će stvari biti onakve kakve treba da budu.

Zato što ste vežbali kako da sedite sa svojim “demonima” i posle određenog vremena jednostavno prihvatili da su oni tu, sada vam je lakše da ZAISTA vežbate tu zahvalnost (ne onako veštački ispisujući listove jer ste pročitali u nekom magazinu da je to sada in) i velikodušniji ste u svojim odnosima. Zato što ste imali hrabrosti da se suočite sa svim onim što vam teško pada, sada grabite svaku priliku da uživate u onome što je zaista vredno i pozitivno u vašem životu.

Ideal življenja u sadašnjem trenutku

Tako često to čujem od ljudi. Život u sadašnjem trenutku. I onda kada smo na Mindfulness treningu vidimo da taj sadašnji trenutak pa bogme i nije tako idealan kao što smo zamišljali. Najveće razočarenje za mnoge jeste ta činjenica da kada zaista živimo u sadašnjem trenutku vrlo često počnemo da uviđamo šta sve u toj sadašnjosti u stvari ne funkcioniše i škripi.

“Želim da živim u sadašnjosti da ne razmišljam stalno o prošlosti, da ne pravim stalno neke planove…” kao da je ta sadašnjost neko magično mesto u kom leže rešenja za sve naše probleme i nedaće. Zašto bežimo često u prošloslost ili budućnost? Zato što ne možemo da se nosimo sa onim što se dešava sada. Ili ne želimo ili nemamo kapaciteta, ili nesvesno bežimo na neka druga mesta u našoj mašti. Iskrena da budem vrlo često mnogi od nas beže od sadašnjeg trenutka jer je dosadan. Ništa se ne dešava. Svaki dan je isti. I tako živeći iz dana u dan u toj svakodnevnici i momentima sadašnjeg trenutka mi u stvari počnemo da uviđamo kako nam se u stvari ne dopada ono što je prisutno ovde i sada. I onda nam Mindfulness praksa više i nije tako zanimljiva. “Ma nije Mindfulness za mene…nisam ti ja u tom fazonu”…i onda opet beg u 5 tehnika za srećan život ili još gore u neke naše ustaljene obrasce samoobmane ili nažalost autodestrukcije.

Šta ako izaberemo da ostanemo u sadašnjosti?

Onda to znači da nas čeka put kontinuiranog rada na sebi, svojim odnosima, navikama, načinu života…To znači da ste imali hrabrosti da izaberete “put kojim se ređe ide” i da će vam možda trebati podrška. Vrlo često nakon Mindfulness treninga ljudi konačno imaju hrabrosti da odu na psihoterapiju po prvi put, da potraže pomoć, da se otvore u odnosima sa bližnjima i kažu šta im smeta, da promene posao, da konačno traže tu povišicu, da uvide na koji način su možda samosabotirali sebe…Ili uvide šta vole, šta ne vole, neki uvide kako u stvari imaju već sjajan život koji sada nekako gledaju sa nekim novim očima i zaista uživaju u njemu a da sve ono što su oni mislili da je problem je možda samo kontinuirani vrtloga negativnih misli u njihovoj glavi koji sada znaju bolje da kontrolišu…

Ne mislim da je Mindfulness zamena za psihoterapiju, ali mislim da je korak koji može olakšati prvi susret sa psihoterapijom i koji taj proces terapije može učiniti lakšim za mnoge od nas. Iz svog iskustva znam da nije bilo Mindfulness-a verovatno ne bih uvidela koje su to sve stvari na kojima treba da radim sa psihoterapeutom kako bi mi život bio kvalitetniji i ispunjeniji.

Stoga ako imate hrabrosti da se upustite u avanturu zvanu “život u sadašnjem trenutku” budite na tom putu samo-saosećajni, jer on nije lak. Zahtevaće od vas da puno učite, padate i iznova se podižete, budete ranjivi, borite se sa dosadom i negativnim mislima, na vaše odnose gledate sa nekim novim očima, menjate mišljenja, perspektive i vrednosti…ali iako ovaj put nije lak, ono što dobijete zauzvrat je vredno svih suza i znoja. I onda i onih 5 tehnika za srećan život vam više neće trebati jer ćete svakoga dana moći da pronađete ono nešto što vas čini srećnim i što daje smisao vašem životu .

Za više inspiracije o Mindfulness-u pridružite se našoj grupi: https://www.facebook.com/groups/mindfulnessbalkan/?ref=bookmarks

Related Articles

  • Nijedna promena se ne dešava preko noći , ne verujem onima koji propagiraju olako obećanu brzinu. Mindfulness shvatam kao strpljiv rad i vežbu : korak po korak .

    • Tako je. Za treniranje svesne pažnje po meni najvažnije je strpljenje i samo-saosećanje da nastaviš dalje.

  • >
    71 Shares
    Copy link