Tek kada prihvatimo sopstvenu tamu, možemo biti slobodni

Zašto nam je teško da određene delove sebe prihvatimo i zavolimo? Zašto toliko težimo da budemo nešto drugo? Ili pak da predstavimo sebe na drugačiji način od onoga ko smo, šta smo i kako se osećamo? Zašto nas je toliko sramota nas samih?

Radikalno prihvatanje sebe

Postoji određeni delovi mene koji mi smetaju i pola svog života sam težila da ih promenim. Uvek sam mislila da ako se ti delovi mene budu izmenili, tj ako ja uporno i strpljivo budem radila na njima da ću se oni promeniti i onda će sve nekako leći na svoje mesto. Priča ličnog razvoja u kombinaciji sa socijalnim mrežama nas bukvalno tiraniše u svakom smislu. Odnosno, govoriću u svoje ime, ja se osećam nekada zaista istiranisano od strane tolikooo motivacija, inspiracija i stvari koje o sebi treba da naučimo, spoznamo i samim tim jeli ono najvažnije – promenimo. Daleko od toga da želim da potenciram priču inata i budimo pasivni, tvrdoglavi i ubeđeni u sopstveno savršenstvo i ispravnost, ali iskreno u nekom momentu mi je dosta i beskrajnog preispitivanja sebe same i sopstvene ličnosti i dela.

Poslednjih par meseci počela sam da uviđam iz razgovora sa bližnjima neke svoje osobine protiv kojih se ja toliko borim i želim da ih promenim, a moji bližnji su u fazonu, pa dobro da, to si ti.. to je okej. I dalje te volimo. Nekako njihova lakoća prihvatanja i podrške tih delova moje ličnosti su mi otvorile oči. U smislu, okej da, ja jesam tip osobe koji na prvu loptu deluje arogantno, da, jer sam oprezna i treba mi vremena nekog da upoznam…Da, ja jesam tip koji najbolje funkcioniše solo u poslu i nisam neki timski igrač, jer mi treba mnogo slobode i ne volim da me iko ograničava…to sam ja.

Ono što je strašno jeste moje kontinuirano višegodišnje uporno i uporno menjanje tih stvari i posmatranje tih i još mnogih drugih karakteristika kao nečega što prosto nije u skladu sa nekom verzijom mene koja bih ja želela da budem. Nedavno sam dala sebi dozvolu da jednostavno budem i sve to što bih možda suštinski volela da nisam…i interesantno je da kada sam počela nekako da se mirim sa tim delovima sebe same, kao da mi je sve u životu počelo da biva lakše…Počela sam da osećam veći mir u odnosu na sebe samu.

Hrabrost da posedujemo svoje mane

Pre par meseci sam jednoj osobi koju sam razočarala upravo zbog nekih mojih osobina rekla da mi je žao i da se izvinjavam što sam postupila na određeni način, ali neću dozvoliti da neko manipuliše sa mnom i nabija mi osećaj krivice zbog toga što imam mane. Svesna sam ih, preuzimam odgovornost za to da neki delovi moje ličnosti mogu da mi naprave problem u odnosima, trudim se da me ne povuku u neka ponašanja štetna po mene i druge, ali ne dozvoljavam sebi više da osećam neverovatnu krivicu zbog toga što nisam savršeno ljudsko biće. Zbog toga što postoje delovi mene koji nisu idealni. Zbog toga što ja nisam niti mogu da budem savršena koliko god ja to očajnički želela.

Ne, to nije moj izgovor za loše postupke, to je moje radikalno prihvatanje sebe same. Osećam hrabrost da mogu da sagledam svoje mane konačno jasno i sigurno i spremna sam da ih neustrašivo prigrlim kao deo sebe i da preuzmem odgovornost za sve ono što može biti posledica tih mojih ličnih nedostataka. Nekada su ti delovi mene nedostaci a nekada i moje najveće snage. Ne stidim ih se više. To sam ja. Ljudi koji me vole će ih biti svesni, prihvatiće ih, jednako kao što sam ja svesna svih mana mojih bližnjih i uprkos njima ja i dalje biram te osobe u svom životu...

Jedino kada smo sposobni da prihvatimo sopstvenu tamu u potpunosti, možemo da bivamo i sa tamom svih onih drugih. Tek kada postanemo saosećajni u odnosu sa sobom, prema svemu onome čega se stidimo, možemo da damo saosećanje i drugima.

Želim da verujem da ljudi mogu da se promene, želim da verujem da možemo da budemo bolji, pametniji, saosećajniji….Znam da možemo. Samo nekada je možda potrebno da radikalno prihvatimo ono što smo, i dobro i loše, crno i belo, našu svetlost i našu tamu, i tek tada moćićemo da budem potpuni. Ne najbolje verzije sebe. Već jednostavno ono što smo – ljudi.

Photo by Nathana Rebouças on Unsplash

Procitajte i teksto o svrsi

>
Copy link
Powered by Social Snap