O svrsi i onome šta sam dobila kada sam je izgubila

Juče sam postavila status koji je izazvao lavinu komentara na mojim socijalnim mrežama, nešto u sarakstičnom fazonu da mi je dosta priča o svrsi i smislu i o tome kako svi moramo da je pronađemo. Neki su se složili sa mnom, neki su pak krenuli da mi objašnjavaju zašto je važno da je imamo, u svakom slučaju tema o kojoj neko već vreme mozgama a izgleda da nisam jedina u toj priči…

Naime, ono što je meni počelo da smeta poslednjih meseci jeste kontekst u kom se pominje priča svrhe, imam utisak da na sve strane sve pršti od “moranja” da treba da pronađemo dublji smisao ili značenje u svemu i da su naši životi na neki način isprazni ako ne nađemo tu našu misiju i put kojim treba da idemo...Pre verovatno godinu dve, nikada ne bih postavila taj status, ali kao neko čija je od nedavna “svrha” da govori i piše više o onome što joj leži na duši, može se reći da se trudim da živim u skladu sa njom, te sam pomislila napisaću ono šta mislim pa šta bude…

Oduvek sam znala svoj put i to je imalo svoju cenu

Naime, ja sam tip osobe koji je oduvek imao neku misiju u svom životu…od najmlađih dana znala sam da ću raditi sa ljudima, znala sam da ću činiti sve da učinim društvo u kom živim boljim. Oduvek sam bila mali misionar, aktivista i borac za neku pravdu. To je bio moj smisao i moja svrha. Pa makar stajala sama protiv svih tako sam želela da živim…nikada u to nisam sumnjala. Onda u jednom periodu mog života, sve ono što sam ja mislila da radim zarad drugih i zarad nekog višeg cilja je palo u vodu…saosećajni zamor, sagorevanje, prezasićenost drugima i uviđanje sopstvenih nezdravih obrazaca su mi pokazali moje skrivene namere, težnje i strahove odnosno sve ono što se krilo iza nečega što sam ja dugi niz godina smatrala svojim vrednostima i svrhom. U tom trenutku moj čitav svet, sistem vrednosti, ideala i težnji se srušio. Ja više nisam imala nikakvu svrhu…tj ona mi se sada činila licemernom, lažnom, ispraznom…

Počela sam da tragam za tim šta je to nešto drugo što ja želim da radim, budem, kako želim da se predstavim svetu, kako želim dalje da vodim svoj život…Uhvatila sam sebe da sve više razmišljam o tome kako bih volela da imam decu, negde potajno kako bih u njima našla onu moju ličnu izgubljenu svrhu…Na sve strane sam gledala ne bih li pronašla kompas koji sam očigledno, u silini sopstvene vere u ispravnost svojih postupaka, izgubila. Bila sam arogantna i to sada znam. Osvešćujem da sam imala skrivene tendencije da sudim svima onima koji ne znaju tako jasno kao i ja koji im je smer i putokaz u životu…Iz ovog ugla posmatranja stvari osećam ogromnu tugu i stid što sam davala sebi za pravo da verujem da je moj put, način razmišljanja onaj ispravan…

Nema ništa protiv smisla, ali imam protiv nametanja

Nemam ništa protiv traganja za smislom, svrhom ali ima mnogo toga protiv insistiranja, nametanja jedne komercijalne priče koja očigledno postaje trend. Imam utisak da to stvara određenu superiornost nad onima koji su spoznali šta je to nešto što daje pogon njihovom životu i onima koji nisu, a možda nikada ni neće, a možda ni ne žele. Možda je čitav smisao u tome jednostavno biti, živeti, osvestiti šta se dešava u nama i oko nas…Možda je smisao nekada dozvoliti sebi da ništa nema smisla, da smo izgubljeni, da smo zalutali i da jednostavno ne znamo šta i kuda dalje…Svako od nas ima pravo da posmatra život svojim očima i iz svog okvira i iskustva. Niko nema prava da nam nameće bilo kakav način razmišljanja, vrednosti i smisla.

Poslednjih godina kada je moj smisao počeo da se gubi počela sam da uviđam da mnogi ljudi za koje sam ja smatrala da su totalno izgubljeni u stvari mnogo više uživaju u životu nego ja, da su svesniji, prisutniji i više mindful nego šta sam ja ikada bila…Njihov život je oduvek imao smisao u svrhu, samo ga ja iz moje perspektive nisam videla. Njihov smisao je bio da žive. Moj je bio zamaskiran nekim velom uzvišene misije.

Sada sa nedostatkom neke dublje sopstvene svrhe imam utisak kao da ponovo učim da živim. Kao da ponovo učim kako je to jednostavno biti, disati i živeti. Na sopstveno iznenađenje, osećam se slobodnije nego ikada.

Photo by Justin Luebke on Unsplash

Procitajte jos i: Rizikuj i zivi

>
Copy link
Powered by Social Snap