U međuprostoru bliskosti i usamljenosti – zavolećemo sebe

O bliskosti

Nekada vam treba podrška drugih da budete ono što ste. Nekada vam trebaju drugi da vam kažu da je u redu to što osećate i kako se osećate. Nekada vam je potrebno da vas drugi drže za ruku, zagrle i potapšu po ramenu i kažu: “ma sve će biti okej.” Treba imati to u životu. Treba imati takve ljude uz sebe. Oni će vas naučiti veri u dobrotu, ljude, prijateljstvo, ljubav na kraju krajeva. Ti ljudi će vam dati utočište, mesto na koje možete da se vratite kad god zalutate na svom putu. To je vaša baza, vaša oaza mira i sigurnosti. Vaši ljudi. To je vaša sreća ako uz sebe imate takve ljude.

O usamljenosti

A nekada tih ljudi neće biti. Tada će biti teško. Biće mračno, prazno i usamljeno u vama i vašem srcu. Postojaće zid, odbojnost, nepoverenje. Sve ono što je u vama, nikome nećete moći da pokažete. Ti dani, godine, proticaće sa nekom nostalgijom, setom i na kraju tugom koja ako potraje se može pak pretvoriti i u gorčinu.

U međuprostoru

U međuprostoru bliskosti i usamljenosti, nalazi se jedan neograničeno beskrajan prostor ljubavi koju možete da date sebi.

Možda isprva to neće biti mnogo. Mali znaci pažnje, primećivanje teskobe u grudima, dubok udah, pauza na trenutak ili pak nežan dodir.

Možda nećete imati mnogo da date sebi. Nećete znati kako. Na kraju krajeva ko nas je tome učio. Tata je uvek puno radio, mama je uvek brinula o svim drugima. Kako to čovek zavoli sebe samog? Ko može da dokuči tu mudrost?

Malo po malo i telo će vam slati znake. Dan po dan, iz sata u sat, osetićete grč u stomaku, knedlu u grlu, pritisak u glavi. Telo će vas primorati da obratite pažnju. Iz dana u dan, telo će vam sve jasnije govoriti ne, na svako vaše lažno izgovoreno da. A telo nas ne laže, lažete vi sami sebe.

Zatim, svi oni, vaše sigurne luke i oaze mira, nestaće. Život će se postarati da ih skloni sa vašeg puta. Da li što će vas život odaljiti ili nažalost nepovratno otgrnuti od vas. Onda ćete dan po dan, smišljati kako voleti sebe kao što su vas oni voleli. Plakaćete, patiti, čekati da vas opet neko isto tako zavoli, ali više ni to neće imati smisla. U svim drugima tražićete deo sebe, ljubavi i onoga što ćete vremenom uvideti da više niko ne zna da vam da.

Uvidećete da je tu sada nastupila jedna praznina koju ne zna niko drugo da popuni nego baš vi sami.

Zavolećemo sebe

I u jednom momentu, kada vam baš sve izgubi smisao, postaće vam jasno. Kao da će vas neko naglo, jako i silovito tresnuti po glavi. Morate voleti sebe. To će biti vaša konačna odluka i presuda. Morate jer će u jednom momentu vaš život zavisiti od toga. I koliko god malo mislili da imate sebi da date i to malo će biti dovoljno.

I to malo iz dana u dan postaće vaša sigurna luka, oaza mira i utočište.

Ljubav koju pronađete u vama samima, biće svetionik nade i za sve druge koji budu tragali za ljubavlju prema sebi.

U prostoru između bliskosti i usamljenosti, osmeliće se i drugi da pronađu onaj beskrajan prostor u kom se krije sva naša nesalomiva, postojana i snažna ljubav prema nama samima.

Photo by Kyle Head on Unsplash

Procitajte i kada zivot postaje laksi

>
Copy link
Powered by Social Snap