Ne možemo pobeći od života

Kada odlučimo da se menjamo sve ono od čega bežimo naglo će nam se zabiti u lice. Sve ono što nismo želeli da vidimo, što smo godinama gurali pod tepih i mislili “ma nije to za mene” ili za šta smo onako ponosno i neprikosnoveno bili u fazonu “ja to nikada neću tako”, ja nikada ne bih mogla to i to…da uradim, da razmišljam i postanem.

Sve ono za šta sam tvrdoglavo tvrdila da nikada neću biti sve to mi se kao bumerang vratilo nazad i pljesnulo me u lice. Sve ono što sam mislila da se ne odnosi na mene već na sve druge, sve ono čime sam izbegavala da se bavim našlo je svoj put do mene.

I baš danas sve to me direktno gleda u oči sa prećutnim izrazom i skrivenim podsmehom: ” A gde ti misliš da si pošla?”

Život nas neće zaštiti od bola

Volela bih da je život jednostavniji. Volela bih da nam život ne vraća iznova i iznova neke lekcije upakovane u druge situacije, odnose i ljude, sve sa rečenicom “evo nas opet.”

Kada ste mladi ( a neke pak to verovanje prati i pod stare dane) mislite da neke stvari za vas ne važe, da neke odluke i izbore vi nikada nećete morati da napravite I dugo tako možete živeti u nekoj samoobmani i igri mačke i miša. Ja sam npr bili ekspert u begu. Kako pobeći od onoga što ne želimo da vidimo. Kako da u sto u jednoj kombinaciji probamo da prevarimo život, druge i na kraju krajeva i sami sebe. Kako izvrdati sve i svakog, ali ponajviše sebe. Vesna – ekspert u asertivno-intelektualnoj debati u kojoj je glavni protivnik ona sama. Niko vas ne laže kao vi sami. Niko vas ne vređa, ne vara i ne manipuliše sa vama u životu kao vi sami. Što pre to shvatite život će vam biti lakši.

Nažalost kada to shvatite sledi vam ljutnja, očaj, neverica i na kraju gorko prihvatanje da neprijatelj je baš onaj kog svakog jutra gledate u ogledalu.

Sa vremena na vreme potrebno je suočiti se sa onim delovima nas samih od kojih uporno bežimo. Postoji razlog zašto bežimo od nekih odnosa, odluka, izbora…postoji razlog zašto nam je lakše da se nečemu tvrdoglavo protivimo ili pak da od nečega bežimo glavom bez obzira.

Postoji razlog zašto ste sebe sami štitili od nekih stvari, bola, tuge, razočarenja…postoji razlog zašto su neki mehanizmi odbrane, neka uverenja nekada davno imala svoju svrhu. Nažalost njihova svrha i zaštita se sa vremenom troši i vi postajete taoci sopstvenog skirvenog bola. Nesvesni, nekada čak i ponosni kako se vešto “štitite”, snalazite, razmišljate…

Život nas uči da se suočimo sami sa sobom

A život čeka i čeka...

Čeka da vas vrati na sve ono od čega štitite sebe sami. Što duže “čeka”, ili pak što ste vi veštiji da bežite od njega, to će vaše “otrežnjenje” biti surovije.

Život u stvari čeka da vas oslobodi od vas samih.

Život vam iznova i iznova daje šanse da otpustite taj bol, da oprostite, naučite, savladate i dokažete sebi samima, onom neprijatelju u ogledalu da možete. Možete preživeti, naučiti, ponovno zavoleti, pasti pa se ponovo podići, razočarati se pa ponovo verovati, izgubiti se, pa se ponovo pronaći.

Prosto je, možemo, jer smo ljudi. A ja i dalje, često duboko skriveno u sebi, verujem u ljude, jer je to jedna od lekcija koju život neprestano vraća pred mene. Uporno testira moju veru u ljude, koju ja često gubim i život mi ponovo ukazuje na to da moram verovati, jer pre svega i ja sama sam čovek. Verom u ljude, njihovu snagu, moć da se podignu nakon pada, moć da oproste i ponovo zavole, da se izgube i ponovo vrate, da greše i oproste, ja vraćam veru u samu sebe.

A ljudi mogu da pate, da prođu kroz neopisive tragedije i horore. I da, nećemo se lagati, te rane će nas verovatno večno pratiti i možda će zauvek biti naši okidači, ali ako se ohrabrimo da krenemo putem isceljenja, rada, strpljivo, saosećajno sami ili pak uz nekog drugog, život nam može ponovo dati nadu, veru i ljubav, da neke rane mogu drugačije da se gledaju ili jednostavno prihvate kao deo nas samih i naše životne putanje.

Možda ćemo se probuditi jednog dana i u ogledalu neće biti neprijatelj, već neko ko ima svoje boli, traume, uspomene, gorka iskustva i teške životne lekcije i mi ćemo najzad imati hrabrosti da ne bežimo više od sebe, onoga ko smo i šta smo i sopstvenog života.

Više nećemo bežati od nas samih, ljudi i života.

Photo by Andrea Leopardi on Unsplash

Procitajte jos i sta svi empati i spasioci ne zele da cuju

>
Copy link
Powered by Social Snap