Ti nikada ne znaš, niti ćeš ikada znati, kroz šta sve drugi ljudi prolaze

Ova lekcija je moje otrežnjenje i učenje o poniznosti.

Mi ne znamo niti ćemo ikada znati kroz šta drugi ljudi prolaze čak ni oni bliski nama.

A ja sam dugo verovala da sve znam.

Verovala sam mojoj nepogrešivoj “intuiciji”, “osećaju za ljude”, “znanju”, seminarima koji su me naučili kako razgovarati sa ljudima, šta ih pitati, koju tehniku i metodu primeniti…

Srećem iznova i iznova ljude nalik meni.

Sada iz ove perspektive priznajem da im mnogo zavidim…život mi je bio mnogo lakši kada sam mislila da sve znam.

Učenje o mentalnom zdravlju, a pogotovo o traumi mi je otvorilo oči i strmoglavo me srušilo sa mog trona znanja.

Ne znamo ništa o tome koje tajne, traume, strahove, maltretiranja i brige svako od nas u svojoj podsvesti i telu krije.

Koliko god neko od nas bio “ekspert” u nečemu ili imao odličnu intuiciju nikada do kraja nećemo ni znati. Ljudi, naša tela i umovi, su tako beskrajno kompleksni da niko od nas neće do kraja uspeti da ih dokuči.

Na nama je da slušamo.

Na nama je da budemo tu za druge.

Na nama je da poštujemo.

Saosećamo.

Zagrlimo.

Volimo.

Ne delimo savete već držimo drugog za ruku.

Ne prosipamo mudrost već dajemo podršku.

Ne prekidamo ispovest, već stvaramo prostor za nju.

Ne sudimo, već slušamo.

Na nama je da menjamo ovaj svet da bude saosećajnije mesto za sve nas.

Photo by Danie Franco on Unsplash

>
Copy link
Powered by Social Snap