Nemoj umreti, pre nego što si mrtva

Od najranijeg detinjstva tema smrti mi je okupirala pažnju.

Bila sam okružena ljudima koji su izgubili nekog veoma bliskog – roditelje, članove porodice.

Slušala bih razgovore o gubitku, praznini, samoći.Zato mi verovatno saveti: “Ko zna zašto je to dobro” ili “Sve se dešava sa razlogom” nikada nisu imali smisla.

Nije mi imalo smisla da moji prijatelji još kao deca rastu bez roditelja.
Nije mi imalo smisla ni dubokog razloga da moj prijatelj u 33oj godini umre od raka.

U svojoj 29oj godini osećala sam se mrtvo u svakom smislu.
Živela sam i radila kao što su i drugi, bila u vezi, u mom životu je naizgled sve bilo kako treba.

Nisam znala da čovek može biti mrtav i pre nego što umre…

Godinu po godinu korak po korak sa uspehom ali i težinom polako sam izašla iz tog stanja kom više nikada nisam želela da se vratim.

Smrt mog prijatelja ove godine mi je bila poslednja opomena.

Njegova smrt mi je vratila sve one uspomene iz detinjstva o gubitku, smrti i životu, propuštenim prilikama, žalovanju i bolu.

Ove godine donela sam odluke teške, za nekoga besmislene, ali za mene nužne.

Život je ovo sada.
Ne sutra i ne juče.
Vreme je da ga živimo po našoj meri.

Pročitajte još o temi gubitka u tekstu: Who wants to live forever

Photo by Aron Visuals on Unsplash

>
Scroll to Top
Copy link
Powered by Social Snap