Dnevnik jednog mindfulness praktičara ili o bespotrebnoj patnji i šta sa njom?

Ovih dana sam dosta razmišljala o tome koje su to situacije u kojima sam bespotrebno patila i teško mi je bilo da ih dozovem u pamćenje. Međutim, to ne znači da je takvih situacija bilo malo (naprotiv bilo ih je puno!), već da mi i nije bas prijatno da se prisećam toga kad sam i kako patila, jer priznaćete, patnja, pa još i bespotrebna i nije neka baš vesela tema za promišljanje.

Nekoliko meseci nakon što sam počela da vežbam mindfulness, prvi put mi se desilo da na ispit odem potpuno smirena i rasterećena oko ishoda, što je tad bilo ravno čudu. Naime, pre toga sam bila neko ko je pio lekove za spavanje, jer nisam mogla da zaspim uveče, a često bih znala i da se probudim u toku noći opterećena svim tim mislima o ispitu, gradivu koje jesam i onom koje nisam stigla da pređem, dilemom da li ću da dobijem pitanja koja znam, prekorevanjem sebe zašto nisam učila više, iako sam učila po cele dane i iscrpljivalja se do krajnjih granica, plakanjem zbog težine materije koju nisam u stanju da upamtim, ubrzan rad srca i otežano disanje u trenucima kad bih počela da razmišljam o ispitu i ostale čari anksioznosti sa kojom sam se borila. Sve je to bilo moja svakodnevnica i nisam shvatila da te nekontrolisane misli o ispitu mi samo nanose više štete nego koristi i čine da se osećam loše, iako zapravo nema potrebe za tim. I tako sam se ja sa svakim ispitom patila, sve dok nisam počela da praktikujem mindfulness. Sećam se kad sam posle nego perioda javila svojoj instruktorki Vesni za moj napredak u vezi toga kako se osećam u vezi i pred ispit i rekla joj da se osećam kao da imam supermoć. Ali da se ne zavaravamo, ta supermoć nije kao na filmovima, puuuffff i eto ga. U pitanju je bilo skoro svakodnevno vežbanje mindfulness-a bilo na formalan ili neformalan način, a koje je trajalo više meseci, pre nego što su posledice te supermoći mogle da se uoče. Mi sportisti najbolje znamo da nema preko noći ništa. I da, čak i posle toliko vežbanja, to ne znači da mi se opet s vremena na vreme ne jave zabrinutost ili nervoza, ali tada one ne traju više danima i nedeljama, već svega par minuta dok ne osvestim njihovo postojanje.

Samo nežno prema sebi

Mindfulness mi je pomogao da to posmatram na sledeći način. Ako imam ranu i ta rana boli, a mora da boli, jer to ne mogu da promenim, onda bi diranje i čačkanje te rane samo izazivalo dodatnu bol koju nisam dužna da trpim, jer na nju, ne samo da mogu da utičem, već sam i ja ta koja je stvara. I ne samo to, ta dodatna bol koju bi sama sebi nanosila bi usporila zarastanje rane. Čemu onda diranje rana, ako nam to ne služi i samo čini da se osećamo još teže ili gore, a pritom je to nešto što je u našoj kontroli. Ovo mi je dosta pomoglo u osvešćivanju bespotrebne patnje, taj korak unazad koji omogućava da sagledam čitavu šumu, a ne samo drvo koje je ispred mene.

Patnja je neizbežna u životu, ali ako je već ne možemo zaobići, onda možemo naučiti kad i kako da kažemo: -E sad je dosta! Naravno, to ne znači da patnju treba da ignorišemo, da je potiskujemo ili negiramo njeno postojanje, naprotiv. Ona je sasvim normalna pojava i reakcija na neke stvari koje nam se dešavaju, zato je treba prihvatiti, ali biti svestan da ona neće trajati zauvek, ma koliko nam se to tako možda ne čini u datom trenutku. Već neko vreme Instagramom kruži krilatica Samo nežno prema sebi i mislim da nju treba primenjivati uvek, a posebno onda kad shvatimo da smo bespotrebno patili i sami sebi možda izazivali bol. Ja obično tad zamislim svoju najbolju drugaricu, jer sestru nemam, ali možete zamisliti i roditelje, partnera ili neku drugu osobu koju jako volite i promislite šta bi im rekli kad bi se našli u istoj situaciji u kojoj se vi sada nalazite. A onda sve te divne reči uputite sebi. Meni ovakav pristup pomaže uvek kad je potrebno da budem samo – saosecajna prema sebi, a mislim da je i jedan od boljih načina putem kog možete sebi pružiti podršku i razumevanje u onim trenucima kad se borite sa bespotrebnom patnjom, ali i nakon njenog osvešćivanja.

Nadam se da će vam ovaj tekst služiti, a u komentarima možete podeliti i vaša iskustva.

Related Articles

>
Copy link