Stvari se ponavljaju, dok ne naučiš ono što trebaš da znaš

Svet nije čekao na mene

” Tačno u periodu kada sam se upoznala sa Mindfulness-om sam bila na velikoj prekretnici tj. u nekom periodu tranzicije, završavanja fakulteta, pronalaska posla…Mislila sam da svet samo čeka na mene, da sve ono što sam prethodno radila me je “opremilo” za život i da će prilike samo da se nižu jedna za drugom.

Mislila sam da mi svet i život nešto duguju, da ja nešto zalužujem od sveta, kao da neka kosmička pravda mora da se postara za mene. Moj svet snova se raspršio kada sam se susrela sa jednim, zatim drugim, trećim i dugim nizom odbijanja za posao, verujem kao i mnogi drugi u našoj zemlji. Bila me je sramota, stidela sam se da priznam da ja sa stažom volontiranja, inicijative i sjajnog proseka ne mogu da pronađem svoje mesto pod suncem. I mala sam potrebu da budem sama sa sobom i da se sakrijem u mišiju rupu kako niko ne bi video da je meni teško.

Kako niko ne bi video moju sramotu.

Kako pobeći od sebe sa dobrim izgovorom


Par godina kasnije, situacija se ponovila. Ovaj put na malo drugačiji način.
Tada sam već 2 godine bila uspešna preduzetnica i voditeljka Mindfulness centra. Radila sam jako puno, rastrzana na sve strane, i dalje nesigurna da li je uopšte to put i profesija kojom ja želim da se bavim ili sam silom prilika bačena u nju jer nisam mogla da pronađem drugi posao. Nisam znala da li uopšte želim da budem voditelj Mindfulness-a, i bila me je sramota da to priznam. Bila me je sramota da priznam drugima, mojim prijateljima, porodici, najbližima i na kraju učesnicima mojih programa, da ni ja baš nisam sigurna šta radim u toj ulozi i da li uopšte vidim sebe u njoj.

Ceo ovaj proces je propraćen saosećajnim zamorom, gubitkom empatije, osećaja za druge, ravnodušnošću u kombinaciji sa impulsivnim reakcijama, kratkim fitiljem i razdražljivošću.

Tada sam se upoznala sa praksom samo-saosećanja (Mindful self-compassion).
Opet, kao i kada sam se upoznala sa Mindfulness-om nije došlo do radikalne promene u meni, ali korak po korak je došlo do osvešćivanja koliko puta u svom životu tuđe potrebe, želje i osećanja stavila ispred sopstvenih. I koliko puta me je to odvelo u raskorak u odnosu na mene samu.

Koliko puta sam zbog drugih izneverila sebe.

Koliko puta su ti drugi bili preči od mene.

I jedina osoba kojoj nisam dala empatiju, saosećanje i razumevanje sam bila ja.

I jedina osoba kojoj nisam bila prijatelj i prema kojoj se nisam odnosila sa poštovanjem sam bila ja.


I to otkriće me je odvelo na Tajland, gde sam odlučila da ispunim sebi dugogodišnju želju humanitarnog rada na drugom kontinentu. Tada je to bio moj način samo-saosećanja prema sebi. U naredne dve godine, taj izbor se pokazao kao još jedan pokušaj bega od sebe same i sopstvene boli, ali za početak je bio prvi korak ka promeni. “

Odlomak iz moje knjige o Mindfulness-u i Samo-saosećanju.

Related Articles

>
95 Shares
Copy link