Empatija bez granica je destrukcija

Empatija i saosećanje. Ideali kojima svi težimo. Želimo da naučimo našu decu kako da budu empatična i saosećajna ili pak treniramo sebe same kako da imamo više strpljenja, razumevanja za druge. A možda pak smo već po prirodi nekako senzitivniji, prijemčiviji da prepoznajemo tuđe potrebe i osećanja. A možda pak su nas životne okolnosti, porodična dinamika jednostavno načinile “malim” pomagačima.

Volim empatiju, smatram je veoma važnom.

Ne volim ljude koji nisu empatični i u kojima mi je teško da proniknem tu minimalnu dozu empatije. Da, današnjem svetu je potrebno više empatičnih ljudi. Toliko sjajno zvuči ta empatija da prosto u njoj ne možemo da pronađemo ništa loše. Imam utisak da ona postaje ideal našeg društva i postavlja pred nas nove standarde vaspitanja i življenja. Slažem se i definitivno treba da je tako.

Sa druge strane, ako ćemo da pričamo o svim dobrobitima empatija, onda valja pričati i o onoj drugoj strani medalje. O kojoj ne želimo da pričamo, koje nismo svesni ili pak koju vešto potiskujemo i od sebe samih.

Empatija bez granica je čista destrukcija. Empatija ako istovremeno ne podrazumeva i samosaosećanje i brigu o vama samima u tom procesu nije održiva i neće trajati večno.

Zašto? You can’t pour from an empty cup. Ne možete dati ljubav, razumevanje, vreme i trud ako su vam ograničeni kapaciteti, odnosno ako to isto ne znate ni u jednoj formi ni obliku da date sebi.

A to vam govorim iz potpuno ličnog iskustva.

Empatija bez granica će vam narušiti zdravlje, odnose i sampoštovanje. Empatija bez granica će vas umoriti, iscrpeti i odvesti u ravnodušnost, tugu i nemoć. Empatija bez granica je odraz nebrige o sebi, sopstvenim potrebama, osećanjima i mislima.

Empatija bez granica je nekada znak da nam je lakše da se bavimo drugima umesto nama samima. Empatija bez granica može biti i znak niskog sampoštovanja, nedostatka vere u sebe da možemo biti voljeni i cenjeni i ako nismo uvek na empatičnoj usluzi.

Empatija ukoliko ne podrazumeva saosećanje i za vas same u tom procesu, odnosno obraćanje pažnje na to šta se dešava unutar vas dok ste tu za druge, vas zasigurno vodi u sagorevanje, saosećajni zamor ili emocionalnu iscrpljenost.

Kako to možemo da izmenimo?

Tako što ćemo raditi na:

Osvešćivanju sopstvenog emotivnog, mentalnog, telesnog stanja kada smo u ulozi nekog ko daje empatiju drugom.

Tako što ćemo imati na umu da kontinuirano treba da vraćamo pažnju nazad na nas same i naš unutrašnji svet. Na taj način primećivaćemo kada treba da se mentalno, emotivno distaniciramo i napravimo dubok udah i dubok izdah najpre za sebe same, ili prosto da jasno kažemo osobi da više nemamo kapaciteta da slušamo njenu priču. To nije sebično – to je iskreno. Sebično je grčevito se držati slike samih sebe kao bezuslovne empatične podrške koja se zasniva na lažnim vrednostima, najpre jer vi grcate u sebi od anksioznosti, umora ili pak potisnute frustracije…ali sve samo da ne narušite sliku sebe kao bezuslovno empatične drugarice.

Kada ste bolji za sami sebe, onda ste bolji i za druge. Onda je ta empatija ISKRENA.Tako što ćemo naučiti da dajemo saosećanje i empatiju sebi…ne tražiti validaciju sopstvene vrednosti kroz pomaganje drugima, već osvestiti koja je to potreba u meni neispunjena pa mi je stalno važno da sam tu za druge i da se hranim time što svima pomažem?

Da li je to potreba da budem cenjena, poštovana, voljena?

Kako bi bilo da umesto toga što se trpam da sam svima na raspolaganju dok potpuno ne sagorim, naučim da samoj sebi dam podršku i priznanje da samu sebe cenim, poštujem i volim baš takva kakva sam…bez potrebe da tu vrednost tražim tako što ću svima pomagati i svi će mi govoriti da sam divna drugarica, majka, koleginica…

Kada naučimo da budemo same sebi najveći prijatelj, podrška, oslonac….

Kada se osmelimo da tražimo, a ne samo da dajemo…

Kada naučimo kako dati empatiju a da nas ona ne ugrožava…

Ili pak da ne služi za bildovanje sopstvenih nezadovoljenih potreba,Tek onda možemo biti zaista iskreno empatični prijatelji, roditelji, kolege i najvažnije – ljudi.

Ako vam je na putu razvoja rezlijentnosti da same sebi budete najveća podrška potrebna pomoć, pišite mi i zakažite besplatnu konsultaciju na: vesna@mindfulnesscorner.com

Photo by Ben White on Unsplash

>
286 Shares
Copy link