Dnevnik mindfulness praktičara ili o rezilijentnosti iz mog iskustva

Svi mi smo u životu imali neke situacije kroz koje smo prošli i koje su bile teške ili neprijatne, ali ipak su nas ojačale. Iz njih smo izašli ne samo jači, već i bogatiji za jedno novo iskustvo, mudriji i sa većim samopouzdanjem. Sposobnost da se prilagodimo promenima i da im se uspešno adaptiramo, uprkos stresu, izazovima i teškim okolnostima je rezilijentnost.
Iskustvo koje mi je pomoglo da dosta razvijem rezilijentnost bila je operacija kolena pre 8 godina. Bavljenje sportom nosi sa sobom mnogo lepih, ali i onih ne tako lepih trenutaka. Sportske povrede su sastavni deo karijere svakog sportiste. Ali koliko god bile bolne, teške i pune patnje, zapravo su to velike lekcije. Moja povrede i operacija kolena naučila me je mnogo čemu, ali izdvojiću samo par stvari.

ZAHVALNOST

Čini mi se da nisam dovoljno cenila činjenicu da sam zdrava i da mi zapravo ništa ne fali i to se naglo promenilo, nakon povrede. Postala sam svesna koliko sam svoje zdravlje uzimala zdravo za gotovo. Svi preporučuju sportistima da odmah nakon operacije počnu da govore sebi da su sad potpuno zdravi, iako oporavak tek predstoji. Iako mi je to delovalo malo kontradiktorno, kasnije sam shvatila da je to istina. Onog trenutka kad se operacija završi, povreda više ne postoji. Postajete zdravi, ne u potpunosti kao što ćete biti nakon oporavka, ali bitno je da je zdravlje povraćeno, a u mom slučaju i moja zahvalnost za njega, bez koje više ne počinjem i ne završavam ni jedan dan.

IZDRŽLJIVOST

Od trenutka kad se desi povreda, do trenutka kad se završi oporavak, velike su količine bolova koje osećaš. Nije u pitanju samo fizička bol koja kreće od trenutka kad telo doživi povredu, preko bolova koje nastaju od operacije, do bolova koje osećaš kad ponovo učiš da savijaš koleno, hodaš i trčiš. Tu je i emotivna bol koju proživljavaš zbog svega toga što ti se desilo, odvojenosti od treninga, utakmica, ekipe. I naravno, strah da li ćeš uspeti da se vratiš nakon povrede. Činjenica je – ne možeš biti onaj stari nakon povrede, jer te to iskustvo zauvek promeni. Neki se vrate gori, a neki još bolji nego što su bili, sve to zavisi od toga kako se pojedinac nosi sa povredom, ali donekle i od njene težine. No, i jedni i drugi više nisu isti kao što su bili i to ne treba posmatrati kao nešto loše ili strašno, kako se meni činilo tad, već jednostavno kao sastavni deo života.

VERA U SEBE

Treća lekcija koju me je povreda naučila je vera u sebe. U ovom konkretnom slučaju, vera u sebe je značila verovanje da sam dovoljno jaka i sposobna da izdržim sve što me čeka. Nije bilo lako konstantno 3 meseca živeti sa bolovima, nije bilo lako svakog dana oporavka pomerati sopstvene granice, “ratovati” sa svojim umom u pogledu toga da li možeš još koji centimetar da saviješ koleno, pobeđivati strah prilikom prvog skoka, bodriti sebe da je sve to samo privremeno i da neće trajati zauvek i verovati da ćes jednog dana opet moći slobodno da uđeš u duel, a ne da ih izbegavaš iz straha da ti se opet ne desi isto. Garancije zapravo nema, jer ne znamo šta nas čeka. Može, a i ne mora nas opet zadesiti isto. Ali budemo li živeti u strahu od toga, sigurno je da ćemo propustiti da uživamo u onome što nam se dešava sada. Jedino u šta sam mogla da se uzdam tad je vera u sebe da ja to mogu i vera u bolje sutra u kome će sve to izgledati kao draga uspomena i vredno iskustvo, a na kraju je tako i bilo.

PRIHVATANJE

Ono što mi je povreda donela je i gomila samopreispitivanja koje nikuda ne vodi i ničemu ne služi. Moja saigračica koja je bila mlađa od mene, a već imala 2 mnogo teže operacije kolena pre mene mi je dala jedan od najboljih saveta u toj situaciji, a on glasi: -Nemoj da se preispituješ zašto se baš tebe to desilo, jer nikad nećeš naći odgovor na to pitanje. Jednostavno nema ga.
I hvala joj na tome, jer svaki sportista ima tendenciju da postavlja sebi to pitanje, ali sam donekle uspevala da primenim njen savet u trenucima kad uhvatim sebe da se nepotrebno preispitujem. Prihvatanje situacije takve kakva jeste i pokušaj da se iz nje izvuku pouke i ono što je najbolje je jedino ispravno što može da se uradi, sve ostalo vodi samo ka još većoj patnji i konfuziji, bar je tako bilo u mom slučaju.

Danas, dosta godina nakon operacije mogu da kažem da je ona bila moja mera naspram koje merim sva ostala iskustva, jer sam znala da kad sam prošla kroz to, mogu da prođem kroz bilo šta što me snađe u životu. Ali isto tako znam i da život nije prava linija i da jedino što je u njemu konstantno je promena i u skladu s tim, da bismo sve više rasli i napredovali, neophodno je da prolazimo kroz teška iskustva. Znala sam i da će jednog dana doći iskustvo koje će mi postati nova mera i tako je bilo. Pre godinu dana, imala sam operaciju bubrega koja u medicinskom smislu bila ozbiljnija i teža i koja me je dodatno ojačala, učinila mudrijom i naučila novim lekcijama. Nije bilo lako, ni prijatno, ali sam psihički lakše podnela sve to. Povreda kolena je zapravo bila moj temelj, a kad imate dobar i čvrst temelj, šta god da kasnije dodate na njega, verujte, izdržaćete, samo ako ste spremni da na takve situacije gledate na nešto što vas jača, čini boljim, pametnijim i služi vašem daljem rastu i razvoju.

Related Articles

>
30 Shares
Copy link