Čija nam potvrda treba?

Čija nam potvrda treba?

Ko je taj neko ko treba da odobri vaš način razmišljanja i života kao ispravan?

Ko je taj koji se pita, odlučuje i prosuđuje o vama? Onome ko ste, šta ste u svojoj nadubljoj suštini?

Ko ima to eksluzivno pravo da da presudu vašeg života, uspeha, rada, odnosa kao dobrih ili loših?

Pa onda na osnovu te potvrde mi ćemo da živimo u miru jer, bože moj, sada znamo da nam je taj tamo neki imaginarni lik rekao da smo mi dobri, vredni, uspešni, pametni…javite mi ako je to ikome ikada upalilo .

Ljutimo se, busimo i srdimo kada nam drugi nameću standarde življenja, misli, vrednosti, a opet duboko u srci težimo da nam neko da dozvolu da prosto budemo ono što smo. Da prosto budemo mi. Da prosto budemo voljeni. Viđeni. Cenjeni. Takvi kakvi jesmo u svoj našoj suštini.

Potvrda neće doći.

Nikada.

Dobro ste pročitali, neće doći nikada.

Bar ne ona kojoj se svi nadamo.

Zašto?

Tražimo je na pogrešnim mestima.

Prepuštamo je olako drugim ljudima.

Mislimo da drugi znaju našu suštinu i vrednost.

Ona se ne nalazi u srcima drugih ljudi.

Uzalud tragamo u drugima za nečim što ama baš niko ne može da nam da.

Nama ne treba ničija potvrda.

Tuđa potvrda vaše vrednosti vam ne vredi ništa.

Ništa.

Ne vredi jer vam neće ispuniti srce i dušu.

Neće vas načiniti srećnim.

Možda privremeno, kratko, na trenutak…ali na duže staze, dugotrajno, permanentno, večno…neće.

Potvrda za kojom tragate nalazi se samo na jednom mestu.

Samo u jednoj osobi.

A ta osoba je niko drugi nego baš vi sami.

Jedino pitanje je – da li smo spremni da je damo sebi samima?

Photo by Johnny McClung on Unsplash

>
13 Shares
Copy link