Vlada prava ekspanzija reči mindfulness i kod nas na Balkanu. Danas je vrlo popularno reći da “vežbate” mindfulness, idete na osmonedeljni kurs, retreat, ili radite mindfulness vežbe u kompaniji. Spisak trendova raste iz godine u godinu.
Danas ćete od svih živih čuti bar nešto o Mindfulness-u i kako su baš oni ti koji su eksperti u ovoj praksi. Često ćete čitati o mindfulness-u od ljudi koji će tvrditi da su veoma “zen” i “mindful” i da savršeno znaju šta znači vežbati svesno življenje. A onda će sutradan pisati o tome kako slušaju podkast dok voze kola, istovremeno pijući svoj super zdrav smuti, ne shvatajući da je to ogromno NE u suštinskoj mindfulness praksi (da pojasnim: raditi 3 stvari istovremeno, cilj u mindfulness-u je fokus na jednoj aktivnosti!) .
Zvuči paradoksalno, zar ne? I onda, kada im ukažete na taj paradoks, brže-bolje će se vaditi: “Ali to je autentičnost!” jer, naravno, danas je moderno biti “autentičan.” Ah, još jedna reč koji svi koristimo, a malo ko suštinski zna šta uopšte znači. Slično poput mindfulness-a, izgleda da smo svi postali autentični i mindful… ne zamerite, ali prosto sarkazam sam izlazi iz mene.
Nedavno sam gledala urnebesan stand-up jednog komičara koji je primetio da naša generacija nije imala potrebu za rečju mindfulness dok smo odrastali. Polovinu svog vremena, već smo bili mindful. Na primer, dok smo premotavali video rekorder, vozili se autobusom, ili čekali u redu – sve što ste tada mogli da radite je upravo samo to – jer drugih opcija nije bilo. Nismo imali mnogo izbora osim da budemo prisutni u trenutku. Ovo nije kritika mlađih generacija, već jednostavno činjenica da naše odrastanje nije zahtevalo mindfulness u meri u kojoj je potreban danas. Zaboravlja se jedna važna stvar: većina tih aktivnosti bila je dosadna, ali smo bili navikli da radimo samo jednu stvar u jednom trenutku,. To nam tada nije teško padalo – što je danas gotovo nezamislivo bez telefona u ruci! Kao da je nemoguće proći kroz te aktivnosti bez distrakcije ili stalne potrebe da svaki trenutak bude produktivan ili zabavan.
Poenta priče je: ne morate da radite formalne meditacije ili plaćate skupe retreatove. Dovoljno je strpljivo čekati u redu na pijaci, gledati kroz prozor dok putujete vozom, ili, eto, samo obavljati nuždu bez telefona u ruci! Da, moguće je. Možete vežbu isprobati već danas – odlazak u toalet bez telefona. Nije zabavno, ali, dragi moji, to je mindfulness.
Photo by Filip Mishevski on Unsplash