Da li možemo biti brižni ako nismo samo-saosećajni?

Postoji jednostavna vežba koju volim da radim na radionicama: tražim od učesnike da napišu pozitivne želje sebi i drugima iz grupe. Ono što se u većini slučajeva desi tokom ove vežbe jeste da ljudi zaborave da napišu želje sebi ili ih ostave za kraj, pa na kraju  vežbe zbrzaju i napišu par stvari bez puno razmišljanja. 

Pre nego što sam počela da praktikujem ovu vežbu na radionicama, verovala sam da nema mnogo ljudi koji nisu brižni prema sebi i koji su samokritični. Pošto sam bila pod utiskom rezultata ove vežbe, zapitala sam se, da li mi zaista možemo biti saosećajni i brižni prema drugima, ako nismo samo-saosećajni? Odnosno da li te pozitivne želje mogu biti usmerene ka drugima, ukoliko nisu najpre usmerene prema nama samima?

Razlika između saosećajnosti i samo-saosećajnosti

Bitno je shvatiti da su termini samo-saosećajnost i saosećajnost podjednako bitni i itekako povezani. Glavna razlika između njih je objekat same saosećajnosti, odnosno da li je usmerena ka drugima ili ka nama samima. Dalaj Lama je rekao: “Bitno je voleti sebe. Ako ne volimo sebe, kako možemo voleti druge? Izgleda da kada ljudi pričaju o saosećajnosti smatraju da ona zahteva potpuno zanemarivanje svojih interesa, da naši interesi moraju biti žrtvovani. To nije slučaj. Zapravo, iskrena ljubav treba biti usmerena prema samom sebi”

Koliko smo samo-saosećajni smatram da možemo proceniti tako što ćemo slušati naše unutrašnje dijaloge, koji često mogu biti izuzetno samokritični, osuđujući, strogi i neobzirni. Pogotovo kada iskusimo neki neuspeh, kada napravimo grešku, kada smo ranjivi i povređeni. Tada “istina” o nama, koja dolazi iz naše glave, često postaje nepodnošljiva. 

Kako biste se odnosili prema prijatelju, partneru, članu porodice koj se nalazi u teškoj životnoj situaciji? Ako vam je prijatelj povređen, kao što ste i vi povređeni, da li biste mu govorili iste reči koje govorite sami sebi u svojoj glavi? Ili biste imali više razumevanja i saosećanja? 

Tri elementa samo-saosećajnosti 

Kristin Nef, trener samo-saosećajnosti i istraživač ističe tri elementa samo-saosećajnosti: Nežnost prema sebi, Čovečnost i Majndfulnes. 

Nežnost prema sebi znači da smo već nežni, empatični i blagi prema sebi kada se osećamo neadekvatno, nekompetentno, umesto da ignorišemo naš bol i bivamo samokritični. 

Čovečnost se odnosi na odupiranje tendenciji da se izolujemo kada se susrećemo sa nedaćama i kada smo pod stresom. Ranjivost, mane i bol su ono što nas čini ljudima.  Treba vežbati da u teškim trenucima podsećamo sami sebe da, baš kao i svi na svetu, i mi imamo naše uspone i padove, jer smo ljudi. 

Majndfulnes nam pomaže da sagledamo i primetimo naše misli, osećanja, bila ona prijatna ili neprijatna, bez osuđivanja i tako da se ne identifikujemo sa njima i da nas ista ne obuzmu. Naša osećanja i naše misli nas ne definišu kao ličnosti.

Na kraju ovog dana, možete probati da napišete sami sebi, saosećajno, prijateljsko: pismo, pesmu, priču, želje sebi samima. Budite kreativni, maštoviti i pre svega, budite samo-saosećajni.