Kako da počnete svesno da slušate (i izbegnete konstantno deljenje saveta)

Jedan period svog života sam verovala da je jedan od mojih najvećih kvaliteta činjenica da uvek mogu da posavetujem ljude. Smatrala sam kako fantastično rasuđujem i da sam izuzetno empatična, te da su svi moji saveti veoma značajni i korisni svima. Ovo se promenilo kada sam se upoznala sa konceptom majndfulnesa i sa meditacijom. U prvi mah nisam ni bila svesna toga, ali kada su mi ljudi pričali svoje probleme, nisam znala šta da im kažem i kako da ih posavetujem. Moglo bi se reći da sam ih prvi put zapravo slušala, umesto da sam smišljala šta treba da im kažem kako bi se oni bolje osećali.

Zaista verujem da većina ljudi iskreno želi da Vam pomogne kada vam dele savete (čak i one koji nisu baš najbolji), ali u većini slučaja, mi zapravo ne tražimo taj savet. Počela sam da primećujem, u komunikaciji sa ljudima, kako više cene samo moje prisustvo i podršku kada prolaze kroz teške životne periode. Da zapravo, moj savet, mišljenje, komentar – nisu toliko neophodni.

Kako možemo biti više majndful u komunikaciji?

  • Budite strpljivi.

Često prerano donosimo zaključke, osuđujemo situaciju ili završavamo rečenice osobe koja nam se poverava, jer mislimo da ih poznajemo toliko dobro. Normalno je da često u toku razgovora jedva čekamo na naš red da pričamo, ali, u tom slučaju, treba da napravimo pauzu, preusmerimo pažnju na osobu koja nam se poverava i pažljivo slušamo, bez potrebe da donosimo preuranjenje zaključke i osude o onome što nam se govori. Svi to radimo i to je normalno, ali mnogi od nas nisu svesni sopstvenih unutrašnjih monologa dok drugi pričaju i na koji način upravo ti monolozi utiču na dalji tok razgovora.

  • Fokusirajte se na to šta osoba govori.

Pored toga što slušate šta osoba govori, obratite pažnju i na izraze lica, gestikulaciju, govor tela i boju njihovog glasa. Ukoliko vam pažnja odluta u toku razgovora, nemojte se osećati lose – to se svima dešava. Samo lagano preusmerite vašu pažnju nazad na osobu koja vam se poverava. Ovako vežbate vašu prisutnost i sposobnost saslušavanja.

  • Obratite pažnju na neverbalne odgovore.

Način kako sedite, u kakvom Vam je položaju telo, Vaš izraz lica, gestikulacija – to je sve bitno dok slušate ljude, jer oni posmatrajući Vas mogu primetiti govor Vašeg tela i samim tim prosuditi da li ste zaista zainteresovani za to što Vam govore.

  • Budite prijemčivi i puni razumevanja.

Ohrabrite osobu da iskaže svoje emocije, slušajte ih sa voljom da ih razumete, razmislite pre nego što odgovorite i pokušajte da potvrdite i prihvatite šta je osoba rekla. Nemojte oklevati da ih pitate za pojašnjenje, ukoliko postoji nešto što niste najbolje shvatili.

  • Vežbajte da meditirate.

Iskreno verujem da se moja sposobnost slušanja drugih ljudi promenila od kada sam počela da meditiram. Time što vežbamo našu svesnost i pažnju, učimo kako da namerno i autentično preusmerimo našu pažnju ne samo na nas, nego i na druge ljude.

Sledeći put kada neko odluči da podeli nešto sa Vama, umesto brzog donošenja zaključaka ili deljenja saveta koji će ih “odmah oraspoložiti”, pokušajte da stanete, udahnete, slušate i budete prisutni.

Mindfulness aktivnosti za decu

Mnogo je lakše predstaviti Mindfulness deci nego odraslima. Znate li zašto? Zbog toga što deca žive u sadašnjem trenutku i svaki dan nas uče da budemo svesni, prisutni i usresređeni na ovde i sada. Podsećaju nas da se naši životi događaju upravo sada, a ne u prošlosti ili budućnosti. Nažalost nov užurban i stresan način život nas odraslih itekako ima uticaj i na svesnu pažnju kod dece, stoga važno je podsetiti se nekih aktivnosti i vežbi koje nam na prvi pogled deluju isuviše jednostavno ali su itekako dragocene za razvoj naše dece.

Evo nekoliko predloga za Mindfulness aktivnosti svesne pažnje koje možete raditi sa decom:

Breathing Buddies – Drugar sa kojim dišem

Možete zamoliti decu da ponesu svoju omiljenu malu plišanu igračku ili zanimljiv predmet: na primer, mogu obojiti kamenje i napisati nešto inspirativno na njma i koristiti ih svaki put kada rade vežbe svesne pažnje. Ako ima dovoljno mesta u sobi, deca leže na podu i stavljaju svoje prijatelje za disanje – plišane životinje na stomak. Recite im da dišu u tišini jedan minut i da obraćaju pažnju na to kako se njihov drugar sa kojim dišu pomera gore-dole, i zamolite ih da primete bilo koje druge osećaje koje doživljavaju. Možete im reći da zamišljaju da sve misli koje se pojavljuju u njihovim umovima mogu promatrati samo kao oblake koji prolaze na nebu. Zahvaljujući drugaru za disanje, ovo iskustvo za njih može biti zabavnije i opuštenije.

Teglica uma

Teglica uma ili Mind jar je izvrstan alat za predstavljanje pažnje deci, alat koji se koristi kad god se dete oseća pod stresom ili je uznemireno. Preporuka je isprobati ovu aktivnost sa decom nekoliko puta i kada se deca osećaju smireno. Deca mogu zamisliti pesak kao svoje misli, a kad se teglica promućka, to u stvari predstavlja njihove glave pune neprijatnih misli dok su uznemireni, zatim dok se pesak sleže i spušta na dno i oni sami se polako smiruju baš kao i njihove neugodne misli. Ovde se nalaze uputstva kako napraviti teglicu uma: http://www.jugglingwithkids.com/2011/10/mind-jar.html


Imenuj miris

Prikupite predmete, biljke, voće različitih mirisa: sveću, med, vanilu, mentu, lavandu, komad narandže, limuna itd. Recite deci da zatvore oči, pokušavajući se skoncentrisati na miris kao i na to kako se osećaju. Na primer: “Vanila me čini pospanom”, “Narandža čini da se osećam energično”. Cilj vežbe nije da deca imenuju šta je to što mirišu, već da osveste senzaciju mirisa i da ukoliko mogu, primete kakve osećaje ovi mirisi bude u njima.

Šta je to?

Skupite razne male predmete u torbi ili većoj vreći. Zamolite svako dete da stavi ruku unutra i uzme jedan predmet držeći oči zatvorene tokom cele igre. Dajte im vremena da drže predmet bez da išta kažu o tome, podstaknite ih da primete različite karakteristike objekta. Postavljajte pitanja svakom detetu o njihovom predmetu: kakvog je materijala, da li je mekan ili tvrd, kakvog je oblika, da je li topao ili hladan, što je svrha tog predmeta i na kraju mogu imenovati objekt.

Važno je zapamtiti da vežbanje svesne pažnje ne mora biti nešto vrlo organizovano i isplanirano u vašem dnevnom rasporedu. To može biti jednostavno kao npr. slušanje zvukova i primećivanje mirisa u parku dok hodate s decom, razgovor o tome kakva osećanja u njima budi različita muzika ili o stvarima za koje smo zahvalni koje su se dogodile tokom dana i još mnogo toga što vas može inspirisati da budete svesniji i prisutniji zajedno sa decom! 🙂

Vesna Laković

Mindfulness vežbe koje možete raditi svakodnevno

Iako je mindfulness postao vrlo popularan poslednjih godina, reč se može činiti pomalo apstraktnom i zbunjujućom za neke ljude. Često zvuči kao neka vrsta izazovne prakse koja je namenjena samo odabranima.

Dakle, što je Mindfulness i da li je ova praksa namenjena svima? Definicija svesne pažnje od strane doktora Džona Kabata-Zinna, kreatora programa MBSR-a (program kontrole i redukcije stresa zasnovan na svesnoj pažnji), glasi: “Mindfulness je svesnost koja se javlja kroz namerno usmeravanje pažnje u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja”. Svi mi možemo trenirati svoju pažnju da bude prisutna u sadašnjem trenutku i možemo početi s nekim svakodnevnim aktivnostima.

Svesna čula

Možete početi sa treniranjem pažnje i biti svesni svoje okoline koristeći svoja čula. Na primer, svaki dan kada idete na posao, u šetnju, na putu do prijatelja, možete početi posmatrati svoju okolinu na pažljiviji način. Umesto da koristite ovu šetnju za razradu svih planova koje imate u glavi, ili da se izgubite u vrtlogu svojih misli i briga, pokušajte primetiti 3 stvari koje imaju sličnu boju, 3 stvari koje imaju sličan oblik ili slobodno priđite drveću, cveću i pomirišite ih. Primetite različite zvukove koje možete čuti, boje i oblike koje možete videti i pokušajte u potpunosti uključiti svoja čula.

Svesno jedenje

Možete probati jednu zanimljivu igru ​​sa svojim prijateljima ili porodicom – odaberite različite vrste voća i izrežite ih na male komadiće, dajte svakoj osobi jedan komad voća i zamolite svakoga da zatvori oči i koristi svoj osećaj dodira i mirisa za usmeravanje pažnje na ovaj komad voća. Neka ih opipavaju i mirišu nekoliko minuta, i zamolite ih da primete karakteristike kao što su tekstura i miris ovog voća. Zatim možete uzeti delove, izmešati ih i zamoliti ih da otvore svoje oči i pronađu svoj komad voća. Igra može biti zanimljivija ako im date slične vrste voća. Kad prepoznaju deo koji su držali, mogu ga pojesti, ali polako i pažljivo, svesni ukusa koji mogu osetiti. Verujte mi, mnogo više će uživati ​​u tome jer su proveli neko vreme svesni svih karakteristika ovog voća.

Svesno disanje

Ova vežba se može obaviti u stojećem ili sedećem položaju, a sve što trebate da radite jeste da se mirno i usresredite nas svoj udah i izdah na nekoliko minuta. U mindfulness praksi postoje brojne varijacije na ovu vežbu, a ovo je samo jedna od osnovnih instrukcija. Udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta, dopustite da dah ulazi i izlazi iz vašeg tela. Ako primetite lutajuće misli i brige, pustite ih da prođu, primetite ih, prihvatite ih bez prosuđivanja i jednostavno vratite pažnju nazad na svoje disanje. Primetite senzacije u nozdravama, ramenima, stomaku, šta se dešava sa vašim telom dok dišete. Te vežbe možete raditi nekoliko puta dnevno, samo kao podsetnik da dišete i da ste prisutni u sadašnjem trenutku.

Kao što ste verovatno primetili, sve ovo vežbe su vrlo jednostavne i verovatne ste mnoge i radili kada ste bili deca, ono što nas mindfulness uči jeste da negujemo naš “početnički um” i da uživamo u stvarima koje nas okružuju kao da ih vidimo i doživljavamo prvi put, na taj način bogatimo našu svakodnevnicu i učimo kako da ponovo uživamo u životu, što nažalost često zaboravljamo.

Mindfulness-naša svesna pažnja

 

Krajem sedamdesetih godina profesor Džon Kabat Zin kreirao je osmonedeljni program koji se naziva Mindfulness Based Stress Reduction Program (MBSR), koji se pokazao posebno uspešnim u oblastima smanjenja stresa, anksioznosti, depresije. Vremenom ovaj program dobija sve veći značaj u poljima medicine, psihologije i obrazovanja, a MBSR se prilagođava različitim okruženjima i grupama u kojima se realizuje, sa ciljem povećanja pažnje i poboljšanja mentalnog zdravlja. Danas su učesnici Mindfulness programa osobe najrazličitijih potreba.

Read More

Počinje sa radom Mindfulness klub!

Naši učesnici Mindfulness programa su često posle treninga i radionica veoma motivisani da nastave sa Mindfulness praksom u svakodnevnom životu, često nam pišu sa pitanjima, komentarima o knjigama koje su pročitali, ili dele svoje utiske o njihovim iskustvima iz prakse.  U više navrata učesnici su izrazli želju da se okupljaju i zajedno treniraju svoju pažnju i vežbaju primenu Mindfulness prakse u različitim oblastima njihovog života- upravo odatle se rodila ideja o Mindfulness klubu!

Read More
Mindful centar udruzenje za decu mlade i porodicu

Mindful centar udruženje za decu, mlade i porodicu

Članovi našeg udruženja su istovremeno i članovi porodice,  koji se bave različitim pristupima u radu sa decom, mladima i odraslima, a posebno roditeljima, prosvetnim radnicima i svima onima koji rade sa decom i mladima. Kombinujući različite uzajamno poštujuće principe, vrednosti i prakse, poslednje dve godine usmerili smo se i na širenje  Mindfulness prakse kroz različite oblike edukacija.

Read More